Od klase habanja i protivklizavosti do formata, ivica i količine — objašnjavamo na šta da obratite pažnju kada birate pločice za kupatilo, jezikom majstora koji ih ugrađuje već godinama.
Keramika ili granitna keramika (gres)?
Prva odluka je od kog materijala želite pločice. Klasična keramika (fajans) je mekša, lakša za sečenje i savršena za zidove — telo je poroznije i upija više vode, pa je ne preporučujem za pod na kome se stalno gazi i kvasi. Granitna keramika, koju često čujete kao „gres" ili „porcelan", peče se na višoj temperaturi, gušća je i tvrđa, upija minimalno vode i podnosi habanje. Za pod kupatila gotovo uvek biram gres, dok na zid mirne duše ide i obična keramika. Ako želite jedan materijal svuda i za pod i za zid, gres je sigurna karta.
Upijanje vode — najvažniji tehnički podatak
Na pakovanju tražite grupu upijanja vode. Grupa BIa znači upijanje manje od 0,5% i to je vrhunski gres — praktično nepropusno telo, idealno za mokre zone i pod tuša. Što je upijanje veće, to je pločica poroznija i osetljivija na vlagu i mržnjenje. U kupatilu, gde ima pare i prskanja, nikada ne grešite ako izaberete pločicu niskog upijanja. To je i garancija da fuge i podloga ostaju suvi tokom godina.
PEI klasa — otpornost na habanje
PEI oznaka (standard EN ISO 10545-7) govori koliko površina trpi gaženje i grebanje, u rasponu od PEI 1 do PEI 5. Pravilo je jednostavno: PEI 1 i PEI 2 su za zid i prostore gde se malo hoda, PEI 3 je taman za stambeno kupatilo, PEI 4 za hodnike i kuhinje sa jačim prometom, a PEI 5 za lokale i javne prostore. Za prosečno porodično kupatilo PEI 3 je sasvim dovoljan; ne morate preplaćivati klasu koja vam ne treba. Za zid PEI uopšte nije presudan.
Protivklizavost R9–R13 — bezbednost na podu
Ovo je stavka koju mušterije najčešće preskoče, a najviše je važna u kupatilu. Protivklizavost se označava od R9 (najglatkija) do R13 (najgrublja). Za pod kupatila savetujem minimum R10, a za pod tuš-kabine i prostore koji se stalno kvase R11 je pametan izbor jer daje sigurniji korak na mokroj površini. Sjajne, staklaste pločice često imaju samo R9 i na vlažnom podu umeju da budu klizave — lepo izgledaju, ali ih čuvajte za zid. Na zid protivklizavost, naravno, nije bitna.
Rektifikovane ivice, format i fuge
Rektifikovane pločice imaju mašinski obrađene, savršeno prave ivice, pa se mogu postaviti sa vrlo tankom fugom i deluju kao jedinstvena površina — moderan, čist izgled. Nerektifikovane imaju blago zaobljenu ivicu i traže nešto širu fugu. Što se formata tiče: veliki formati (npr. 60x60 i veći) vizuelno šire i „smiruju" prostor jer je manje fuga, ali u malom kupatilu traže ravnu podlogu i iskusnog majstora. Manji formati i mozaik lakše prate nagibe i zaobljenja, pa su praktični u tuš-kadi i na podu sa slivnikom.
Mat ili sjaj, boja i dezen
Mat površina je diskretnija, manje se vide kapi i tragovi, a na podu je po pravilu manje klizava. Sjajne pločice odbijaju svetlost i optički uvećavaju prostor, pa su odlične za zid u malom ili mračnijem kupatilu. Svetli tonovi šire prostor, tamni ga čine toplijim i „intimnijim" ali traže dobro osvetljenje. Dezeni koji imitiraju mermer, kamen ili drvo danas izgledaju vrlo uverljivo, a održavaju se lakše od pravog materijala. Savet iz prakse: pod držite malo tamniji od zida da se manje primećuje prljavština.
Koliko pločica kupiti — uvek sa rezervom
Izmerite površinu i tome obavezno dodajte rezervu: za pravo, klasično slaganje 10%, a za dijagonalu ili slaganje sa šarom 15% zbog sečenja i otpada. Uvek kupite iz iste serije (šarže) jer se tonovi između serija mogu blago razlikovati. Vredi zadržati i par pločica za kasnije popravke — ako se neka ošteti za pet godina, teško ćete naći identičan ton.
Gde da počnete izbor
U ponudi ćete lako uporediti materijale i formate: pogledajte celu ponudu pločica, pa se opredelite između keramičkih pločica za zid i granitnih pločica za pod i mokre zone. Ako niste sigurni, svratite u salon u Zemunu ili nas pitajte — pomoći ćemo vam da uskladite klasu, protivklizavost i format sa vašim kupatilom.
